Beogradski Pobednik – sve što treba da znate o njemu

Kada u Beogradu kažete Pobednik, mnogima će asocijacija biti spomenik, a ne epitet nekog čoveka koji je pobedio. To je izvesno zbog toga što se na Kalemegdanu, gotovo ceo vek, ističe spomenik pod tim imenom, koji je Beograđanima prirastao za srce i koji bez sumnje predstavlja jedan od najprepoznatljivijih simbola grada na ušću Save u Dunav.

pobednik

I baš tu, na tom mestu odakle se vidi i prošlost i budućnost i promena državnih granica, nalazi se pijedestal sa kog u daljine pruža pogled metafora pobede u Prvom svetskom ratu. Ako se tek gnezdite u Beogradu i tražite agenciju za nekretnine koja će vam preporučiti gde da u Beogradu pronađete stan ili kuću, put će vas nesumnjivo poneti putem istorije grada, fasadama sa dušom, do Kalemegdana gde je Pobednik instaliran. U ovom starom delu Beograda sve je učestalija prodaja nekretnina jer je stari grad stecište brojnih kulturnih događaja, a vlasnici ovih kutaka izbegavaju saobraćajne gužve i bitišu u najprijatnijem ambijentu, uz reku.

Šta ili ko je Pobednik?

Tipovi spomenika u kojima se veliča sloboda, ali i pobeda nad neprijateljem, mogu se okarakterisati kao trijumfalni spomenici. Na Zapadu je praksa bila zidanje trijumfalnih kapija, ali i spomenici poput ovog nisu retkost. Na Gornjem gradu Beogradske tvrđave, slaveći desetogodišnjicu proboja Solunskog fronta i jugoslovenske slobode, podignut je 1928. spomenik nazvan jednostavnim imenom – Pobednik. U pitanju je muška figura u raskoračnom gotovo maršovskom stavu koja u jednoj ruci drži spušten mač a u drugoj sokola. Dorski stub sa kanelurama na kubičnoj bazi, delo je arhitekte Petra Bajalovića, a simboliše mušku vojničku snagu i postojanost. Sam spomenik koji je rađen u bronzi delo je poznatog vajara Ivana Meštrovića. Kombinacija dela ova dva autora je izražena sinergija konteksta koji prožima čitav ratnički XX vek.

Razvoj idejnog rešenja

Ako danas preko booking.com ili airbnb servisa tražite smeštaj da odsednete u Beogradu, preporučujemo vam da budete blizu starog dela grada. U tom slučaju moći ćete da prošetate svim onim lokacijama gde je Pobednik nekada „prolazio“ pre nego je došao na Kalemegdan. Istini za volju, do proleća ćete morati da se strpite jer je Pobednik ovih dana “prilegao”, čekajući rekonstrukciju, ali o tome ćemo govoriti nešto niže u tekstu. Sada se još uvek držimo prošlosti koja je za ovaj spomenik bila burna.

Kada biste znali da je Pobednik mogao da bude samo monumentalna fontana i da se nalazi na Terazijama, da li biste u to poverovali? E pa, upravo je na tadašnjem trgu prestolonaslednika Aleksandra trebalo da se nađe takva fontana. Nije samo ovo vreme fontana, već su takve ideje postojale i nekada ranije. Četiri lava na čijim leđima se nalazi ovalni bazen trebalo je da budu izrađeni od kamena, a otud bi trebalo da se uzdiže mermerni stub. Na tom stubu nalazio se vesnik trijumfa i oslobođenja. Osim samog spomenika, ideja je bila da se oko bazena nalaze maske koje bi isto radio Meštrović. I tu, u tom trenutku na scenu stupa jedan od najpoznatijih ali i vrlo kontroverznih vajara – Ivan Meštrović koji je svoj atelje preselio u Beograd. Radio je u podrumu Škole kod Saborne crkve, a čitav kompleks trebalo je da simbolizuje oslobođenje od turskog ropstva. Tada, još uvek nije bilo reči o prvom svetskom ratu. Nažalost, austrijski ultimatum je usledio, a potom je sve što je izrađeno bilo razoreno. Sve osim lavovskih maski i Pobednika.

Nedostatak sredstava i kritike koje su usledile

Kada je nakon završetka Prvog svetskog rata, koji je u to vreme bio jedini svetski rat i nazivao se Velikim ratom, iznova tema podizanja fontane postala aktuelna, finansijska sredstva su zafalila. Zbog toga je plaćeno samo izlivanje figure Pobednika, a figura je potom bila smeštena na Senjaku. Figura je čekala do 1923. Kada je došlo do sporazuma između opštine Beogradi i Ivana Meštrovića. Taman kada je četiri godine kasnije trebalo da se postavi spomenik na Terazijama, dogodio se ogroman skandal i osporavanje postavljanja spomenika. Uzimajući u obzir umetnički aspekt, ali i moralni aspekt. Ljudi su kritikovali brojne segmente postavljanja ovog spomenika, a pre svega, to što je Pobetnik bio nag.

Interesantne činjenice

Iako je statistika često dosadna, ona kaže da spomenik dnevno poseti blizu 5.000 turista, a prema istraživanjima u pitanju je najfotografisaniji i najpopularniji beogradski spomenik.

Iako je figura postavljena u pravcu Austrije, nikada nije potvrđeno da je to baš zbog pobede nad Austrougarskom. Mnoge kontroverze bile su vezane za nagost spomenika, pa je zbog toga on pre nego što je konačno postavljen, menjao lokacije. Najpre je bio plan da se postavi na Pozorišnom trgu odnosno Trgu republike. Karikaturisti su spomenik „oblačili“ na svojim crtežima, a javnost je ozbiljno kritikovala ovaj spomenik. Ipak, vremenom se kritika svikla, pa danas tek katkad pomene njegovo masonsko poreklo. S obzirom na to da je Meštrović bio mason, ne čudi što spomenik obiluje simbolima kakav su mač pa i sam stub.

Kontroverze u vezi Pobednika

Zanimljivo je da se u jedom zvaničnom obraćanju i sam Meštrović oglasio. U nastavku prenosimo citat.

„Beogradska Opština tražila je od mene pristanak da postavi „Pobednika“ na Terazijama, privremeno. Ali kako znam da naše „privremeno“ traje često isuviše dugo, sporazumeo sam se sa beogradskim arhitektom Bajalovićem za solidniji postament na koji bi se figura imala postaviti. Opština je, kako sam čuo, počela da radi. Pa je prekinula posao. Šta ja imam da kažem? Ako misle da postave figuru na Terazijama, neka je postave. Ako su pronašli neko bolje mesto neka je postave tamo – iako ja ne znam zašto ne bi mogla stajati na Terazijama. Na kraju, može da ostane tamo gde je i dosad bila – u šupi. Što se mene tiče, ja bih najviše voleo da se nađu mogućnosti da izradim celu Česmu onako kako je zamišljena…“ kazivao je Meštrović.

Ideje o menjanju lokacije

Pošto se veoma dugo polemisalo i raspravljalo o tome gde bi trebalo postaviti spomenik, Terazije na kraju nisu bile nikakva validna opcija. Naime, Predsednik opštine je obavestio Meštrovića da će radovi morati da se obustave. Kada je postavljen na Kalemegdanu govorkalo se da je namerno postavljen tako da gleda prema Austriji, a s obzirom na to da je nag, čak se spekulisalo da je namerno okrenut prema tamo, kako bi ga gledale austrijske frajle.

Kalemegdan – mesto brojnih inspiracija

Ako bi trebalo meriti ga po značaju ili veličini, Kalemegdan bi sigurno bio najveći beogradski park. Osim toga, ako ga merimo po težini istorijskih fakata, ovaj kompleks takođe je na prvom mestu. Kalemegdan je često naziv i za samu Beogradsku tvrđavu koja se izdiže iznad ušća Save u Dunav.  Kalemegdan se odnosi na prostorni plato oko tvrđave, ali je osamdesetih godina pretprošlog veka, čitav park nazvan ovim imenom. Na ovom mestu bilo je najveće vojno uporište Beograda, a odatle se osmatralo i tu su se vodile borbe. Upravo zbog toga, što u isto vreme predstavlja i tvrđavu i mesto za boj, nastalo je ime. Kale je na turskom tvrđava, dok je megdan, odnosno mejdan, borište. Fićir-baijr bilo je drugo ime za ovo mesto gde dominira pobednik, a to je u prevodu značilo „breg za razmišljanje“.

Izvodi iz istorije

Nakon što je Kalemegdan postao privlačan mnogima, usledilo je preuređivanje u park. To se, prema istorijskim podacima, dogodilo 1867. godine. Možda najveću ulogu u tome da Kalemegdan postane park ima knez Mihailo Obrenović. Prema njegovom naređenju, Emilijian Josimović je projektovao park i napravio idejne skice. Beogradskom tvrđavom je komandovao poznati pukovnik Dragutin Žabarac, koji je bio ađutant Mihaila Obrenbovića. Zelenilo je sađeno u periodu od 1873. do 1875. godine.

Još jedna važna figura došla je do izražaja u izgradnji Kalemegdana. Bio je to čuveni Nikola Pašić koji je u to vreme bio predsednik opštine. 

Sve do 1929. kamene stepenice koje vode prema donjoj terasi bile su u potpunosti zarasle u korov. Na kalemegdanu se danas nalaze brojne institucije važne za istoriju i kulturu. Vojni uzej, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Zoološki vrt kao i Rimski bunar. 

Sva ova mesta na neki način su povezana sa Beogradom jer svedoče o veoma velikom nasleđu.

Kalemegdan, pobednik i zahvalnost Francuzima 

Danas kada spomenik Pobednik odmara, u jednom delu Kalemegdana nalazi se veoma poznati spomenik koji referiše na vremena iz kojih Pobednik i potiče. Reč je o spomeniku Zahvalnosti Francuskoj. Ono što povezuje skulpturu Pobednika i Spomenik zahvalnosti Francuskoj jeste isti vajar. U pitanju je, naravno, neka vrsta dela tadašnjeg državnog umetnika – Ivana Meštrovića. Spomenik je postavljen 11. novembra 1930. godine. Zašto baš taj datum? Pa u pitanju je datum kada je Srbija pobedila u Velikom ratu i kada je potpisano primirje. Zbog uzajamne pomoći koja je uspostavljena između Srbije i Francuske, izrađen je spomenik u bronzi. On prikazuje ženu koja drži mač, a to simbolizuje Francusku koja juri u pomoć Srbiji. Žena koja sedi sa strane je Sorbona – koja je simbol prosvetne pomoći srpskoj omladini. Tokom rata je srušen spomenik Karađorđu koji se nalazio baš na ovom mestu.

Jedna zanimljivost dolazi iz novijih vremena. S obzirom na to da je u NATO agresiji i Francuska bila uključena u bombardovanju Srbije, spomenik je prekriven crnim platnom 26.marta 1999. U znak protesta pisalo je „Neka je večna slava Francuskoj koje više nema“.

Nedavno je baš na ovom mestu, francuski predsednik Emanuel Makron održao govor na srpskom jeziku.

Zašto baš ta lokacija?

U blizini Karađorđeve kapije, baš na mestu gde je nekada bio Spomenik Karađorđu, nakon trijumfa i povratka u otadžbinu podignut je spomenik Prijateljstvu dva naroda. Međutim, treba pomenuti i to da je 1916. dinamitom srušen Karađorđe koji su austrogarske okupacione trupe htele da zamene bronzanom figurom Franje Josifa. Zanimljivo je da je ova figura pronađena u jednom savskom šlepu. Tako je Franja Josif završio u zvoniku pravoslavnog zvona. Ono što Meštrovićev spomenik čini autentičnim i veoma posebnim jeste to što je on uveo novu formu ekspresivnosti i inovirao dotadašnji  realizam.

Nešto mlađi pobednici

Iako je pomalo mitska priča iz Velikog rata omiljenija mnogima od one iz NOB-a, treba jednako čuvati herojstva svih ljudi. Naime, na Kalemegdanu, u produžetku Velikog savskog šetališta, pod bedemom Beogradske tvrđave nalazi se Grobnica narodnih heroja koja je tu od 1948. godine.

Po  čemu je ona to posebna? U ovoj grobnici počivaju poznati komunisti, rodoljubi i borci za slobodu. Ivan Milutinović, član Politbiroa CK KPJ i general NOVJ i narodni heroj počiva u ovoj grobnici. Možda pomalo poznatiji od njega je Đuro Đaković koji je bio sindikalni radnik i organizacioni sekretar CK KPJ. Ivo Lola Ribar, sekratar SKOJ-a, predsednik USAOJ-a, član VŠ NOV i POJ i narodni heroj, kao i čuveni Moša Pijade, takođe su na ovom mestu. Iznad njihovih grobova nalaze se i biste. Poprsja Milutinovića, Đakovića i Ribara uradio je vajar Stevan Bodnarov, a bistu Moše Pijade akademski vajar Slavoljub Stanković 10 godina nakon prve tri. Ova grobnica je spomenik kulture odlukom Beograda od 1983. godine.

Biste sa Kalemegdana

Da pobedu ne nose samo ratnici već i oni koji su svoje živote stavljali na raspolaganje otadžbini u drugim segmentima, svedoči i to da je Kalemegdan prepun rodobljuba i patriota koji su domovini dopinosili obrazovanjem. Zbog toga se može reći da je u Pobednikovom okruženju izuzetan broj onih koji su Srbiju i Jugoslaviju zadužili svojim znanjem, učenjem i podučavanjem i svojom željom da doprinesu. Te biste i dan danas krase Beograd, a o kome se konkretno radi, možda je najbolje reći u kratkim tezama o svakome.

Bista Radoja Domanovića

Veliki satiričar koji je obeležio prethodni vek sve je češće citiran i u savremenom kontekstu. Stoga je veoma važno pomenti da se u komšiluku velikom Pobedniku nalazi i Domanović koji je ostao upamćen po brojnim satirama. Jedna od takvih je Vođa.

Bista Jovana Dučića

Iako je rođen u Trebinju i ne povezuje se preterano sa Beogradom u prvoj fazi života, ovaj pesnik bio je jedan od rodonačelnika srpske moderne i veoma značajan liričar. Osnivač je Narodne odbrane, a kao čan Srpske kraljevske akademije izabran je 1931. godine. Ovo je jedan od razlgoa zbog kojih njegovo poprsje stoji na Kalemegdanu

Miloš Crnjanski

Govoriti o Crnjanskom zaista se mora sa velikim poštovanjem. Miloš Crnjanski spada u veoma značajne prozaiste i liričare koji je ostavio dubok trag u srpskoj književnosti. Kao diplomata, pesnik i prozni pisac ucrtao je temelje srpske moderne, pa uz Dučiča stoji kao jedan od onih koji su državi Srbiji i Jugoslaviji dali nesumnjiv doprinos. Crnjanski je, nažalost, u ratu koji je Pobednik „dobio“ bio u plavom austrougarskom šinjelu, ali je svojim perom, i antiratnom porukom, nakon rata učinio basnoslovno mnogo.

Đura Daničić među bistama

Ovaj pisac i borac za srpski jezik takođe je veoma važan jer je ustoličio srpsku književnost, ali i u Beču lobirao za veliku pobedu narodnog jezika. Daničić je uz Karadžića, Njegoša i Branka Radićevića veoma važan zbog štampanja dela na narodnom jeziku.

Branko Radićević

Još jedan od romansijerskih pobednika, simbolički gledano jeste čuveni Branko Radičević. On je svojim književnim radom uticao na postavljanje romantizma na pijedestal, a njegova borba za novi izraz ostala je upečatljiva, te nimalo ne čudi otkud i on među bistama.

Kalemegdan stecište urbane kulture

Govoriti o Kalemegdanu samo iz perspektive istorije nije fer. Kalemegdan je park, odnosno deo tvđave koji se može smatrati urbanim delom savremenog Beograda. Zbog toga što se na ovom mestu odvajkada okuplja omladina koja beogradskim slengom rečeno „bleji“, ovo mesto postalo je omiljeno mladim parovima, omladincima koji besposličare, ali i penzionerima. Čuveni Kališ mesto je na kome se često održavaju koncerti, a u njegovim lagumima snimani su i filmovi poput Lavirinta. Kalemegdan dominira glavnim delom starog Beograda jer se izdiže iznad reka koje čine okosnicu grada. Opisan je u romanima Moma Kapora, ali je bio i omiljeno mesto srpskih pisaca, pesnika i pesnikinja. Imajuću u vidu da je u pitanju jedan od većih parkova u Srbiji, i ljudi iz provincije ga vole. Oduvek je bio neka vrsta odredišne tačke jer se prema njemu brojni ljudi koji pohode Beograd orjentišu. Nažalost, nemaran odnos s vremena na vreme doprinosio je tome da Kališ postane zapušten, ali se uvek iznova vraćao u staru formu. Moramo priznati da ovakav park bez sumnje mora bezuslovno da se voli.

Knez Mihajlovom ka Terazijama

Na Kalemegadnski park i tvrđavu nastavlja se jednom gradskom arterijom i Knez Mihailova ulica koja predstavlja urbanu zonu grada. Kada se Kalemegdanu prilazi sa strane Terazija, gotovo da niko i ne primeti kako se slučajno našao u zagrljaju ovog parka. Zbog toga je turistima on neka vrsta krune. Krunisanje na kraju Knez Mihailove ulice je simboličko, a ulazak u park je neka vrsta beogradske inicijacije. Nema toga koji je u Beogradu voleo, a da se makar nekada nije uhvatio za ruke partnera baš u ovom parku. To je ta magija koju je Beograd svima uspevao da pruži i zbog koje su mnogi u njemu ostajali. Oni koji ga nisu voleli zavoleli su ga zbog Kalemegdana. A naš je Pobednik, nekako oduvek nemo, posmatrao sve te sudbine, ne želeći da se meša, nemo gledajući i truleći na kiši. Zbog toga se valjda neko i njega konačno dosetio. Da ga skine, „okupa“, „presvuče“ i vrati tamo gore odakle će zauvek nastaviti da prkosi. Ponosan pred istorijom i jak pred budućnošću. Jer to je spomenicima i osnovna namena. Ne da podbadaju i podrivaju, već da svedoče i budu nemi svedoci tragedija, uspeha, suza i smehova. Zato je naš Pobednik i dalje toliko veliki.